televizor

Evo upravo su nam dali da gledamo TV.
Upravnik je bio kikbokser, želi da vidimo šta i on zna.
Zna kurac. Verovatno je bio sparing partner, pokretna vreća za pumpanje.

Zagreb.
K 1 turnir.
Upravo se biju Morosanu i Zuralev. Obojica izgledaju kao kamiondzije. Nesto im los kardio, sto se da videti i po stomacima koje obojica gaje. Ali neka, bar ne smrde na steroide.
Dosadno, a tek prva runda.
U salu se nakrcali svi robijasi, ima vise ljudi nego zuba.
Muka gledati ih, ali sta ces.
18 mg lorazepama i jedna šumeca tableta magnezijuma od 360mg bi mi legli kao budali samar, ali jebiga. Nisam anksiozan, samo da opustim vratne misice.

Žao mi je zbog tvoje majke, saučešće.

Ova dvojica smaraju jos uvek, a u sali neki aplaudiraju. U ovoj nasoj sali. Imamo veliki televizor, neka nova generacija, LCD ili ''flat'', jedan od ta dva. A ne znam razliku izmedju njih, televizor je televizor. Oni koji su ovde duze od 10 godina ne mogu da se nacude ovakvom ekranu, da im vidis oci - kao loptice u fliperu, samo setaju, ne mogu da pohvataju desavanja na monstruozno velikom ekranu.
Pretpostavljam da pre posete ovoj ustanovi nisu nikada u bioskopu bili, doziveli bi momentali šok od veličine  platna.
Zuralev pobedio na poene.

Sada će Mirko Filipović protiv nekog Crnca.
Oderaće ga Mirko.
Odlažem olovku, ovo mora da se gleda.
Kraj prve runde.
Crnac izašao u crnim helankama i šortsu koji je kao suknjica. Cirkus.
Pola sale navija za Crnca, ja za Mirka, ostali kuntaju, nema kiseonika dovoljno - mala prostorija a mnogo ljudi.
Kraj druge runde.
Crnac nabada kolenima kao lud, tuče kao lud. Ako ga Mirko ne nokautira u poslednjoj rundi, trebalo bi da izgubi. Mada, sudije su čudo.
Mirko pobedio, ipak su sudije čudo.
Nema smisla gledati dalje, unervoziću se.
Idem u krevet, budi dobro, i nastavi sa treninzima.