Kapetanova reč

Ana, bila si blizu.
Zapravo, Rejčel je iz USA, moja malenkost piše iz Srbije - mada ovo moje McSheffrey to demantuje! - a Džoni...uf, duga priča... najpotpuniji odgovor bi bio da on piše odnegde, između ludnice i zatvora.
Pročitao sam tvoj post. Veoma zanimljiva situacija. Nikada nisam bio u sličnoj.  Tako da i nisam baš pozvan da na to odgovorim. Ali bih bio voljan da zveknem jedan koncizan komentar: naime, ja bih isto tako postupio. Veruj mi. Čak bi i šamar dobila. Možda. E sad, kakvu vrstu ljubavi prema svojoj otadžbini ona oseća, i da li tu uopšte ima ljubavi, to ne znamo ni ti ni ja, zar ne? Mada, mislim da će biti pre da se gospođa, ili šta je već, podebelo isfolirala. Toliko. Hvala ti što si doprinela našem blogu.

Ej, Džoni. Kako si?
Ustanem danas i pogledam kroz prozor, kad ono roka mrtva kiša. Poplavila mi dvorište. Da, baš ono dvorište na čijem betonu treniram. Odakle mi digli tegove, ruke im se osušile! Uskoro očekujem da se pojave patke na površini novonastalog jezera.
Otključam telefon. Ortak zove u kafanu. Na jednu rakiju. Nije jutarnja. Nije ni poslepodnevna. Nešto nalik podnevnoj. Onoj, za pre ručka, da raspali apetit.
Odem.
Kiša je tad još uvek bila jalova.
Popijemo po dve čašice u zadimljenoj prostoriji. Nema muzike. Kao da su znali da sam u žalosti.
Tiha priča.
Kiša počne jače da pada i na putu do kuće pokisnem. Skroz.
Na netu pročitam ovo: ,,Uspešan život je kada odeš u kafanu s društvom, obrneš par pića, kreneš kući, uhvati te pljusak, pokisneš do gole kože. Dođeš kući, uključiš grejanje, na radijatorima osušiš odeću. Spremiš toplu hranu i otvoriš dobro vino. Sutradan platiš račun za grejanje. Prekosutra sve ovo ponoviš. ''
Svidela mi se rečenica. Autor kao da je znao da sam se i ja vratio mokar iz kafane. I da sam uključio grejanje.
Ima smisla.
Ovde se ništa ne dešava. Makar ništa posebno.
Samo kiša.
Piši

Captain McSheffrey