Najjeftiniji pokušaj bežanja iz zemlje

U petnaest do sedam ujutru upasujem košulju od tri hiljade dinara, moju do sada najskuplju investiciju
i popravljam kravatu. Nisam uspeo da odspavam do 6:30 za kada sam navio alarm pa sam se obrijao sat-dva ranije, baš kako su i naveli u oglasu.

Limun me je već čekao kod garaže i zagrevao motor. Obojica smo išli na isti razgovor za posao, za isto radno mesto, u istoj avio kompaniji.
Obukao sam svoje jedino odelo koje su mi odbijali od plate dok sam radio kao obezbeđenje a on isto ono u kojem je dva puta kumovao.

Nerasanjeni momci sa cigaretama umesto doručka.

Sekli smo kolonu pospanih vozača samo da se održimo budnim, pojačali muziku do panja i ćutke klimali glavama prateći ritam.
Spomenuo je mamurluk, stao na benzinsku pumpu da kupi flaširanu vodu i ponovo zaćutao. Sva crvena svetla svih semafora ovog sveta bila su naša.
Prosek je bio oko tri minuta po svakom. Jedino vredno pomena bilo je udvaranje mužjaka goluba malo pre Skadarlije. Nismo dočekali rasplet ali
to je bila jedina opipljiva stvar za tih sat vremena vožnje.

Ušli smo u hotel i zatekli se u gomili od nekih 500-600 balavaca obučenih potpuno isto kao i nas dvojica. Nismo dobro stajali sa šansama.
Ukačili smo da je kafa mnogo bolja ideja od ždrakanja u sve te vitke noge ili odmeravanja sa mužjacima u lakovanim cipelama sa pačijim kljunom.
Kolona se za dvadesetak minuta koliko smo proveli u foajeu doslovno nije pomerila za više par metara a onda je izašla cura koja nas je zamolila da
se vratimo oko podnevi zbog neverovatnog odziva kandidata.
Seli smo u prvi kafić, poručili po kafu i žvakali cigarete. Trebalo je nekako ubiti tri sata. Snimili smo kamionet sa natpisom - tvojih 5 minuta.
To nam je izmamilo osmeh i ponovo nas nateralo da zveramo u sat i drkamo telefone listajući vesti na internetu.

Dva sata kasnije, plavuša mojih godina upitala me je na brutalnom srpskom akcentu : - Why us?
- Do you have a tattoo or a specific birthmark?
- What do you hope for?

Dok sam joj objašnjavao veličinu i značaj mog jedinog mladeža, rađao mi se utisak ne da nudim svoje telo upakovano u sivo odelo i plavu kravatu,
nalik nekoj jeftinoj prostitutki, već da ga nudim iz sve snage i svim srcem ali ga oni verovatno neće uzeti.
Naškrabala je nekoliko reči na papirić koji su nam dali da popunimo, zahvalila mi se na tim predivnim rečenicama koje sam joj izrekao i prozvala sledećeg.

Vratio sam se u stan izmučen nespavanjem. Svi prozori su bili širom otvoreni. Ipak, sve je smrdelo na ribu koju je ćale ostavio, prikačivši poruku kraj vangle:

- U gužvi sam. Imaš sve za riblju čorbu... vraćam se oko 5-6

Vratio sam odelo u orman, ušao u iznošenu trenerku, pozvao babu i zapisao :

- 3 glavice crnog luka / iseći sitno
- 2 čena belog / iseći sitno
- šolja vode
- malo ulja
- malo zelena i šargarepe

dinstati a potom na to dodati varjaču brašna, pola varjače aleve paprike, malo ljute paprike, kesicu fanta
Polako dodavati vodu da se fant ne bi zgrudvao.Naliti do pola šerpe ili malo preko pola.Nakon 10min ukuvavanja dodati čašu paradajz soka.

Kada sve to vri nekih 5-10 minuta staviti

- kašiku sirćeta
- ribu
- malo bosiljka, list-dva lorbera

po potrebi još pola kašike sirćeta i paradajz soka.
Kada provri, smanjiti vatru i ostaviti da se krčka.

Da sam prošao u drugi krug pozvali bi me oko osam-devet uveče ali nisu.Koga god da sam pozvao na čorbu nije se pojavio.
Komirao sam se oko devet i petnaest.Nisam sanjao ni jednu od onih cura iz foajea.

Truli,

I.Pelin