U pravu si, nije mi bolje.
Ali neću da se žalim. To me vodi u propast. Ako me razumeš...
Hm, nekako ova stvar sa boksom, deluje mi kao potpuna nepoznanica.
Čuo sam samo za nekoliko njih, i verovatno ćeš povezati kako gotivim braću Kličko,
i to više Vitalija, iz nepoznatih razloga.
Ali dobro, kada sam pročitao tvoje pismo, imam osećaj kako se,
takoreći, spontano iniciram u celu tu priču.
Pesnice pršte na sve strane, malo se dopinguje, malo i namešta. Uostalom, kao
što je i u životu. Vidim, svi se dopingujemo na ovaj ili onaj način, i to uglavnom činimo kako bismo došli do nekog cilja. Kao što i ja lažem ljude da ne pišem, kako me ne bi posmatrali kao ludaka. A ja mislim da
pisci nisu ludaci. Isti je slučaj s boksom: boksere ljudi smatraju agresivcima, krvoločnicima i
nasilnicima, ali iza tog monstruoznog i izdeformisanog lica, živi sasvim obično biće, kao ti i ja (možda ipak ni mi nismo sasvim obični).
I tako ja pričam o boksu, a ne razumem se. Napred Kličko!
Jutros radio zgibove posle sto godina, i već me stiže upala.
Poslednjih mesec dana isključivo se baziran na kardio, fizički ali i mentalno se pripremam kako bih zaradio gajbu piva - naime, ortak tvrdi da ne mogu da trčim 2 sata bez prestanka, a ja tvrdim da mogu. Sinoć sam trčao 45min. bez prekida, i nisam se uopšte umorio, štaviše, bio je to samo lagani trening. Dakle, sve su indicije da ću uspeti. Radujem se gajbi hladnog Jelena, koju ću, naravno, podeliti i sa ortakom, ali ostalim ljudima iz ekipe. Zaboga nisam, da izviniš, govno, pa da se nakon
dobra 2 sata trčanja, odvojim u stranu, zalegnem pod kesten, i pijem sam, kao pustinjak.
To je ono što mi se dešava u početnim koracima ovog proleća.
Mislim, ima tu još svašta, ali ja ne volim dugačka pisma, koja bi onome koji ga čita bila naporna i dosadna.
Zamisli kada bi svako napisao doslovce sve što mu se dešava. Bio to bi to roman.
Ovako je lakše a i svrsishodnije, zar ne?
Piši,
Kapetan Mekšefri
No comments:
Post a Comment